Da nam kao u stara vremena zemlja bude zdrava i zelena

Zemljište je značajan prirodni činilac u ostvarivanju uspeha u proizvodnji voća. Kod nas se sreću razni tipovi zemljišta. Pojedine vrste voćaka imaju i određene zahteve prema osobinama zemljišta. Tako, na primer, suviše vlažna zemljišta i one površine gde se suviše dugo vodi zadržava, nisu za gajenje voćaka.

Vlažnija zemljišta, po pravilu, bolje podnose: jabuka, kruška na dunji, dunja, šljiva, kajsija na šljivi, dok breskva, trešnja, višnja i badem na ovakvim zemljištima teško uspevaju.

Za sve vrste voćaka bolja su umereno vlažna zemljišta, rastresita, plodna i s podzemnom vodom najmanje 1m od površine. Fizičke osobine zemljišta su važnije i one se teže popravljaju od hemijskih svojstava.

Zemljišta se sastoje iz mineralnog i organskog dela. Organski deo čini humus i neraspadnuti delovi Prema količini humusa, razlikuju se:

– vrlo slabo humusna do 1%

– slabo humusna 1 – 3%

– srednje humusna 3.1 – 5%

– jako humusna 5.1 – 10%

Mehanički sastav zemljišta čine fine čestice i isitnjeni delovi stena. Mehanički sastav zemljišta čini  odnos pojedinih frakcija zastupljenih u zemljištu. Zemljišna masa se deli na skelet i sitnu zemlju.

1. Skelet čine:

– čestice veće od 2 cm (kašei)

– čestice od 0,2 do 2 cm (šljunak).

2. Sitnu zemlju čine:

– čestice od 2,0 do 0,25 mm (krupan pesak)

– čestice od 0,25 do 0,02 mm (sitan pesak)

– čestice od 0,02 do 0,002 mm (praškasta glina)

– čestice manje od 0,002  (kolidna glina)

Zemljiste koristi coveku pre svega zbog ishrane

Agro-biodiverzitet odnosi se na raznovrsnost biljnih i zivotinjskih vrsta koje se koriste u covecjoj ishrani. Samo 7.000 biljaka (2,6% svih biljnih vrsta) koristi se u ljudskoj ishrani, vise od 95% svetske populacije se hrani svinjskim, govedjim i zivinskim mesom, dok samo deset vrsta ribe dominira globalnim ishranom tim mesom.

840 miliona ljudi na planeti dnevno ne unese dovoljne kolicine namirnica, a broj tog dela svetske populacije povecava se iz dana u dan. To znaci da ce do 2020. godine kolicina proizvedene hrane morati da se poveca za 50%.

Oko 90 miliona hektara svetskog zemljista morace da bude pretvoreno u poljoprivredna dobra do 2010. godine da bi se postigla globalna obezbedjenost hranom, a polovina tih povrsina trebalo bi da bude dobijena krcenjem suma sto ce imati negativne posledice po globalnu klimu i biodiverzitet. 

Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i to, pored ostalih faktora, zbog upotrebe pesticida, pa cak i djubriva.

Upotreba pesticida i djubriva u poljoprivredom, zagadjivanje tla otpadom i iz atmosfere samo su neki od akutnih problema s kojim se suocava Evropa.

Sume i njihovo zemljiste obezbedjuju osnovne ekoloske funkcije kao sto su zastita vododelnica (linije razdvajanja recnih slivova), regulisanje rezima vode, odrzavanje regionalne klime, cistog vazduha i stanista divljih zivotinja. One donose dobrobit ljudima kroz hranu, turizam, gorivo i drugo.

Sume prekrivaju oko 1.900 miliona hektara u nerazvijenim zemljama, a od tog broja 720 miliona su tropske sume (cak 50% tropskih suma nalaze se u Brazilu, Indoneziji i Demokratskoj Republici Kongo).

Najveci gubitak suma uzrokovan je drvnom industrijom, ilegalnom secom i pretvaranjem suma u obradive povrsine. Izmedju 1980. i 1995. godine zemlje u razvoju su izgubile 200 miliona hektara suma. Nestanak i degradacija tropskih suma predstavljace jedini veliki uzrok izumiranja zivih vrsta za 50 godina.

Poseban oblik zemljista predstavljaju zasticene povrsine (protected areas) koje su takvim proglasene s ciljem da bude zasticena osetljiva zivotna sredina, zivotinjski i biljni svet, istaknuta posebna lepota tih povrsina ili njihova turisticka korist.

Zasticene povrsine su od velikog znacaja jer odrzavaju biodiverzitet, rezervoari su kiseonika, ciste vode …

U tropskim zemljama postoji oko 560 miliona hektara zasticenih povrsina, od toga najvise u Africi i Juznoj Americi.

U zasticene povrsine spadaju prirodni rezervati, nacionalni parkovi, prirodni spomenici, zasticena stanista i druge vrste zemljista. Kada one obuhvataju najmanje dve zemlje nazivaju se „parkovi mira“.

Glavnu stetu zemljistu na starom kontinentu nanose zagadjenje tla i vazduha, erozija, salinizacija, prekomerna urbanizacija i poplave, a za njegovu zastitu ne postoji zajednicka strategija EU, iako ti problemi svakog dana poprimaju sve vece razmere, upozoreno je u jednom izvestaju Evropske komisije u aprilu.

U Italiji je, na primer, 45 procenata obale izbetonirano, za Spaniju narocit problem predstavlja isusivanje tla, a kada su u pitanju zemlje istocne Evrope kandidati za clanstvo u EU na njihovim teritorijama izrazena je erozija tla, 35 procenata zemljista Poljske je preterano kiselo, a u 40 procenata litvanskog zemljista zabelezena je visoka koncentracija teskih metala.