Европа
Европа је један од седам континената који је више културно и политички него географски издвојен од Азије, што доводи до различитих погледа о границама Европе.
Физички и геолошки, Европа је потконтинент или велико полуострво које чине западни део Евроазије.
Границе Европе одређују Атлантски океан на западу, Северни ледени океан на северу, Средоземно море на југу и Кавказ, Кумо-маничка удолина и Црно море на југоистоку.
Источне границе Европе нису јасно одређене, али се традиционално врши подела дуж планине и реке Урал и Каспијског језера.
Европа је на претпоследњем месту у погледу површине, заузимајући око 10.390.000 km² или 2% површине Земље.Што се тиче броја становника, она је на трећем месту (Азија и Африка су веће) са популацијом од око 710.000.000 становника или око 11% светског становништва.
„Европа“ је име жене у грчкој митологији коју је отео Зевс у лику бика.
Ипак, мит не објашњава зашто је континент назван по њој.
У Грчкој се тај појам спомиње први пут у 6. веку п. н. е.
Изгледа да се у почетку тако звао континентални део Грчке северно од Коринтског залива, а затим и све земље северно од Средоземног мора.
Постоји и друго објашњење. Реч Европа првобитно се односила на грчко копно, тј. на Балканско полуострво, да би се касније под њом подразумевало цело копно северно од Средоземног мора.
Раширено је мишљење да сама реч Европа потиче од семитске речи ереб која значи залазак сунца. У складу с тим тумачењем древни народи су копно западно од Егејског мора називали Европа (тамо гдје залази сунце).
Европа има површину од 10 392 855 km², што је 7% светског копна.
Могло би се рећи да је Европа полуострво које се састоји од више мањих полуострва. Претежно је низијски, али има планинске ланце у унутрашњости, на северу и на југу. Главни планински ланац су Алпи, чији је највиши врх Мон Блан висок 4.807 m. Велике реке у средишњем делу су важни пловни путеви.
Европа углавном има умерену климу и равномерно распоређена четири годишња доба. Три главне климе су средоземна на југу, океанска на западу и северу и континентална у средишњем и источном делу. Осим тога, западни и северни део континента греје Голфска струја.
Европа се традиционално дели на пет географско-културних подручја:
Јужна Европа (обухвата земље Пиринејског, Апенинског и Балканског полуострва)
Источна Европа (обухвата републике европског дела бившег Совјетског Савеза)
Северна Европа (обухвата Данску, Скандинавију, Финску и Исланд)
Средња Европа (обухвата подунавске и алпске земље и земље Немачко-пољске низије)
Западна Европа (обухвата Британска острва, Француску, Монако и Бенелукс)
Европа има око 730 милиона становника. Густина насељености износи 32 становника по квадратном километру.
Главне религије: 55% католици, 25% протестанти, 13% православци и 7% муслимани.
Просечно животно доба: 68,3 године за мушкарце и 77 година за жене.
Већина европских језика има заједнички корен у индоевропској језичкој породици.
Језик који је највише утицао на остале јесте латински, који је прво био службени језик Римског царства, затим језик цркве, и напокон језик интелектуалаца, да би данас нестао као живи језик, али сачувао се као корен хиљада речи у свим европским језицима.
Највеће језичке породице Европе су словенски, германски и романски језици. Мање су угро-финска породица и енклаве језика чије је порекло много старије (грчки, баскијски, албански језик, итд.).
Ево линка игрица о Европи 🙂 :
http://www.sheppardsoftware.com/European_Geography.htm
За крај једна песмица о Европи 🙂
Уживајте 😉
Радозналци 