WWF je objavio spisak sa deset najugroženijih vrsta u 2010. godini. Ove, kao i mnoge druge vrste suočene su sa sve većom pretnjom istrebljenja zbog uništenja staništa, krivolova i pretnji koje izazvivaju klimatske promene.
“Preostalo nam je vrlo malo vremena u kom možemo da delujemo da bi povratili neke od najveličanstvenijihh životinja na planeti sa ivice istrebljenja” rekao je dr Ričard Dikson, Direktor WWF Scotland.
”Pozivamo sve ljude koji žele da žive u svetu sa tigrovima, polarnim medvedima i pandama da donesu odluku u 2010. godini da pomognu da se očuvaj ove neverovatne i ugrožene vrste pre nego što bude kasno”.
© Staffan Widstrand / WWF
Tigrovi
• Rezultati najnovijih istraživanja ukazuju na to da je u divljini preostalo samo 3200 tigrova (Panthera tigris).
• Tigrovi se danas mogu naći na samo 7% njihovog prvobitnog areala, koji je umanjen za 40% u toku poslednjih deset godina.
• Nastavak seče šuma i bujanje krivolova uskoro može dovesti populacije tigrova širom Azije do iste sudbine kao i podvrste tigra sa Jave i Balija, koje već isčezle. Tigrovi su predmet lovokradica jer se njihovi delovi tela koriste u tradicionalnoj azijskoj medicini, dok je njihovo krzno veoma cenjeno.
• Takođe, porast nivoa mora kao posledica klimatskih promena, preti staništima mangrove u kojima se nalazi ključna populacija tigrova u Sundarbansu Bangladeša i Indije.
• Tigrovi se danas mogu naći na samo 7% njihovog prvobitnog areala, koji je umanjen za 40% u toku poslednjih deset godina.
• Nastavak seče šuma i bujanje krivolova uskoro može dovesti populacije tigrova širom Azije do iste sudbine kao i podvrste tigra sa Jave i Balija, koje već isčezle. Tigrovi su predmet lovokradica jer se njihovi delovi tela koriste u tradicionalnoj azijskoj medicini, dok je njihovo krzno veoma cenjeno.
• Takođe, porast nivoa mora kao posledica klimatskih promena, preti staništima mangrove u kojima se nalazi ključna populacija tigrova u Sundarbansu Bangladeša i Indije.
© WWF / David Jenkins
Polarni medvedi
• Polarni medved (Ursus maritimus) je simbol prvih žrtava gubitka staništa zbog klimatskih promena.
• Uvršten kao ugrožena vrsta u nacionalnom zakonu Sjedinjenih Američkih Država, većini populacija polarnog medveda pretiće izumiranje tokom sledećeg veka ako se trend zagrevanja na Arktiku nastavi sadašnjim tempom.
• Uvršten kao ugrožena vrsta u nacionalnom zakonu Sjedinjenih Američkih Država, većini populacija polarnog medveda pretiće izumiranje tokom sledećeg veka ako se trend zagrevanja na Arktiku nastavi sadašnjim tempom.
© WWF / Steven Kazlowski/www.lefteyepro.com
Morževi
• Beringovo i Čukotsko more su dom za populaciju morževa iz Tihog okeana (Odobenus rosmarus divergens), još jedne žrtve klimatskih promena.
• U septembru 2009. godine, 200 mrtvih morževa je primećeno na obali Čukotskog mora na severozapadnom delu Alaske.
• Ove životinje koriste plutajuće sante leda za odmaranje, rađanje i odgajanje mladunaca, kao i za zaštitu od grabljivica.
• Zbog topljenja arktičkog leda, ove populacije morževa doživljavaju znatan gubitak staništa, zbog čega su američke vlasti u septembru 2009. godine opravdano uvrstile morža na spisak ugroženih vrsta kroz nacionalnu legislativu.
• U septembru 2009. godine, 200 mrtvih morževa je primećeno na obali Čukotskog mora na severozapadnom delu Alaske.
• Ove životinje koriste plutajuće sante leda za odmaranje, rađanje i odgajanje mladunaca, kao i za zaštitu od grabljivica.
• Zbog topljenja arktičkog leda, ove populacije morževa doživljavaju znatan gubitak staništa, zbog čega su američke vlasti u septembru 2009. godine opravdano uvrstile morža na spisak ugroženih vrsta kroz nacionalnu legislativu.
© Michel Gunther / WWF-Cannon
Magelanovi pingvini
• Nekada ugroženi samo u slučaju izlivanja nafte sa tankera, Magelanovi pingvini (Spheniscus magellanicus) su sada ugroženi nedostatkom ribe, koje se zbog zagrevanja okeanskih struja nalaze dalje nego obično, što primorava ove ptice da plivaju sve dalje da bi pronašle hranu.
• Dvanest od sedamnest vrsta pingvina trenutno trpi ubrzan pad populacija.
• U 2009. godini, par stotina Magelanovih pingvina je isplivalo na plažama Rio de Žaneira, većina znatno neuhranjena ili već mrtva. Naučnici veruju da su promene u morskim strujama ili temperaturama, koje su vezane za klimatske promene, mogući razlog za njihovo putovanje od više hiljada kilometara, severnije od svojih tradicionalnih gnezdišta na južnom rtu Argentine.
• Dvanest od sedamnest vrsta pingvina trenutno trpi ubrzan pad populacija.
• U 2009. godini, par stotina Magelanovih pingvina je isplivalo na plažama Rio de Žaneira, većina znatno neuhranjena ili već mrtva. Naučnici veruju da su promene u morskim strujama ili temperaturama, koje su vezane za klimatske promene, mogući razlog za njihovo putovanje od više hiljada kilometara, severnije od svojih tradicionalnih gnezdišta na južnom rtu Argentine.
© © WWF-Canon / Roger LeGUEN
Kožasta morska kornjača
• Najveća morska kornjača i jedan od najvećih reptila današnjice, kožasta morska kornjača (Dermochelys coriacea) opstala je kao vrsta više od sto miliona godina, ali joj sada preti izumiranje.
• Poslednja istraživanja vezana za brojno stanje populacija ukazuje na negativan trend, pogotovo u Тihom okeanu gde se jedva nalazi 2300 primeraka odraslih ženki, što čini populaciju kožaste morske kornjače u Tihom okeanu najugroženijom populacijom morskih kornjača na svetu.
• Populacije kožaste morske kornjače u Atlantskom okeanu su stabilnije, ali naučnici predviđaju i njihov pad zbog velikog broja odraslih primeraka koji stradaju u ribarskim mrežama iako nisu ciljana vrsta ribarskih flota, tzv. bycatch.
• Takođe, porast nivoa mora i više temperature na Atlantskim plažama predstavljaju nove pretnje po morske kornjače. Temperatura u gnezdu znatno utiče na pol mladunaca, a sa trendom rastućih temperatura sve je manje mužijaka među morskim kornjačama.
• Poslednja istraživanja vezana za brojno stanje populacija ukazuje na negativan trend, pogotovo u Тihom okeanu gde se jedva nalazi 2300 primeraka odraslih ženki, što čini populaciju kožaste morske kornjače u Tihom okeanu najugroženijom populacijom morskih kornjača na svetu.
• Populacije kožaste morske kornjače u Atlantskom okeanu su stabilnije, ali naučnici predviđaju i njihov pad zbog velikog broja odraslih primeraka koji stradaju u ribarskim mrežama iako nisu ciljana vrsta ribarskih flota, tzv. bycatch.
• Takođe, porast nivoa mora i više temperature na Atlantskim plažama predstavljaju nove pretnje po morske kornjače. Temperatura u gnezdu znatno utiče na pol mladunaca, a sa trendom rastućih temperatura sve je manje mužijaka među morskim kornjačama.
© Brian J. Skerry / National Geographic Stock / WWF
Atlantska tuna
• Atlantska tuna (Thunnus thynnus), čiji prostrani areal obuhvata zapadni i istočni Atlantski okean, kao i Mediteran, glavni je sastojak najskupljeg sušija i sašimija u Japanu.
• Populacija Atlantske tune je pred kolapsom i ovoj vrsti ozbiljno preti istrebljenje u slučaju da se ne zaustavi neodrživi industrijski izlov ove ribe. Privremena zabrana međunarodne trgovine ovom vrstom dozvoliće da se populacije ove prekomerno izlovljene vrste oporave. WWF poziva, restorane, kuvare, prodavce i potrošače da prestanu da služe, pripremaju, kupuju, prodaju i jedu ovu ugroženu vrstu sve dok populacije ove neverovatne ribe ne pokažu znak oporavka.
• Populacija Atlantske tune je pred kolapsom i ovoj vrsti ozbiljno preti istrebljenje u slučaju da se ne zaustavi neodrživi industrijski izlov ove ribe. Privremena zabrana međunarodne trgovine ovom vrstom dozvoliće da se populacije ove prekomerno izlovljene vrste oporave. WWF poziva, restorane, kuvare, prodavce i potrošače da prestanu da služe, pripremaju, kupuju, prodaju i jedu ovu ugroženu vrstu sve dok populacije ove neverovatne ribe ne pokažu znak oporavka.
© Martin HARVEY / WWF-Canon
Istočna planinska gorila
• Naučnici smatraju da je istočna planinska gorila (Gorilla beringei beringei) kritično ugrožena podvrsta gorile, sa samo 720 živih primeraka u divljini.
• Više od 200 primeraka žive u Nacionalnom parku Virunga, koji se nalazi u istočnom delu Demokratske Republike Kongo, i graniči se sa Ruandom i Ugandom. Građanski rat se odvijao u područjima u neposrednoj blizini Nacionalnog parka, a gorile su često bile predmet krivolova i uništavanja staništa.
• Napori za očuvanje ove vrste uspeli su da povećaju populaciju gorila u NP Virunga za 14% u poslednjih 12 godina, dok su populacije planinskih gorila na drugoj lokaciji, u neprohodnoj Bwindi šumi u Ugandi porasle za 12% u toku poslednje decenije.
• Uprkos ovom uspehu, sudbina planinskih gorila ostaje neizvesna.
• Više od 200 primeraka žive u Nacionalnom parku Virunga, koji se nalazi u istočnom delu Demokratske Republike Kongo, i graniči se sa Ruandom i Ugandom. Građanski rat se odvijao u područjima u neposrednoj blizini Nacionalnog parka, a gorile su često bile predmet krivolova i uništavanja staništa.
• Napori za očuvanje ove vrste uspeli su da povećaju populaciju gorila u NP Virunga za 14% u poslednjih 12 godina, dok su populacije planinskih gorila na drugoj lokaciji, u neprohodnoj Bwindi šumi u Ugandi porasle za 12% u toku poslednje decenije.
• Uprkos ovom uspehu, sudbina planinskih gorila ostaje neizvesna.
© Kevin Schafer / WWF-Cannon
Monarh leptir
• Svake godine milioni monarh leptira (Danaus plexippus) migriraju iz severne Amerike da prezime u Meksiku. Dobro očuvane i zaštićene šume borova i jela su neophodne za opstanak ove vrste leptira tokom zime, što s smatra i ugroženim biološki fenomenom.
• Zaštita staništa za razmnožavanje u SAD i Kanadi je takođe ključno u očuvanju migracije ove vrste, jedne od najizuzetnijih prirodnih fenomena na planeti.
• WWF, u sradanji sa Meksičkim Fondom za očuvanje prirode, napravio je novotarsku strategiju za očuvanje i zaštitu staništa koje monarh leptiri koriste da prezimljavanje u Meksiku, tako da su leptiri zaštićeni od vremenskih ekstrema i drugih pretnji.
• WWF takođe pomaže lokalnim zajednicama da uzgajaju sadnice koje bi se nakon izvesnog vremena sadile u rezervatu za leptire, stvarajući u isto vreme novi izvor prihoda i štiteći vrlo bitna staništa.
• Zaštita staništa za razmnožavanje u SAD i Kanadi je takođe ključno u očuvanju migracije ove vrste, jedne od najizuzetnijih prirodnih fenomena na planeti.
• WWF, u sradanji sa Meksičkim Fondom za očuvanje prirode, napravio je novotarsku strategiju za očuvanje i zaštitu staništa koje monarh leptiri koriste da prezimljavanje u Meksiku, tako da su leptiri zaštićeni od vremenskih ekstrema i drugih pretnji.
• WWF takođe pomaže lokalnim zajednicama da uzgajaju sadnice koje bi se nakon izvesnog vremena sadile u rezervatu za leptire, stvarajući u isto vreme novi izvor prihoda i štiteći vrlo bitna staništa.
© Mike Griffiths / WWF-Cannon
Javanski nosorog
• Sa statusom “kritično ugrožen” na Crvenoj listi Međunarodne Unije za zaštitu prirode (2009) – IUCN Red List (2009), Javanski nosorog (Rhinoceros sondaicus) smatra se jednom od najugroženijih vrsta krupnih sisara na svetu, sa samo dve populacije koje opstaju u divljini i ukupnim brojem životinja manjim od 60.
• Ugrožen zbog veoma visoke cene delova svog tela na crnom tržištu, koji se koriste u tradicionalnoj azijskoj medicini, Javanski nosorog je doveden do ivice istrebljenja i izmenom prirodnog šumskog staništa u poljopriredno zemljište.
• Dresirani psi tragači koriste se u pronalaženju tragova najugroženije podvrste Javanskog nosoroga (Rhinoceros sondaicus annamiticus) u Vijetnamu, za koju se veruje da postoji samo dvanaest primeraka. Pronađeni uzorci se analizuju da bi se bolje proučio odnos polova i da bi se procenilo da li ova mala populacija uopšte ima šanse za opstanak.
• Ugrožen zbog veoma visoke cene delova svog tela na crnom tržištu, koji se koriste u tradicionalnoj azijskoj medicini, Javanski nosorog je doveden do ivice istrebljenja i izmenom prirodnog šumskog staništa u poljopriredno zemljište.
• Dresirani psi tragači koriste se u pronalaženju tragova najugroženije podvrste Javanskog nosoroga (Rhinoceros sondaicus annamiticus) u Vijetnamu, za koju se veruje da postoji samo dvanaest primeraka. Pronađeni uzorci se analizuju da bi se bolje proučio odnos polova i da bi se procenilo da li ova mala populacija uopšte ima šanse za opstanak.
© Bernard DE WETTER / WWF-Canon
Velika panda
• Fragmentacija šumskih staništa velike pande (Ailuropoda melanoleuca) u planinskim oblastima na jugozapadu Kine je stvorilo određen broj manjih izolovanih populacija
• WWF se aktivno bavi zaštitom pandi već skoro tri decenije kroz rad sa kineskom vladom na zaštiti staništa kroz stvaranje rezervata i pomaganja lokalnim zajednicama da manje zavise od šumskih resursa.
• Više od pola staništa u kojima pande žive nalaze se pod zaštitom, a koridori se uspostavljaju da bi se povezale odvojene populacije pandi. Ali preostalih 1600 primeraka pandi u prirodi još uvek živi u preko 20 geografski različitih područja, a pošto je razvoj infrastrukture i dalje je u porastu, preostaje još mnogo posla na zaštiti ove vrste.
• WWF se aktivno bavi zaštitom pandi već skoro tri decenije kroz rad sa kineskom vladom na zaštiti staništa kroz stvaranje rezervata i pomaganja lokalnim zajednicama da manje zavise od šumskih resursa.
• Više od pola staništa u kojima pande žive nalaze se pod zaštitom, a koridori se uspostavljaju da bi se povezale odvojene populacije pandi. Ali preostalih 1600 primeraka pandi u prirodi još uvek živi u preko 20 geografski različitih područja, a pošto je razvoj infrastrukture i dalje je u porastu, preostaje još mnogo posla na zaštiti ove vrste.
Радозналци 
Коментари на: "Top 10" (2)
svaka čast za temu! 🙂
hvala!:)