SVETSKI DA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Svetski dan zaštite životne sredine
5.jun 2009.
Svetski dan zaštite životne sredine svake godine se obeležava 5.juna.

Ovaj dan ustanovila
je Generalna Skupština Ujedinjenih Nacija 1972.godine radi obeležavanja otvaranja
konferencije o životnoj sredini održanoj u Stokholmu.
Obeležavajući Svetski dan životne sredine, Ujedinjene Nacije stimulišu podizanje svesti
o značaju životne sredine i podstiču političku angažovanost i aktivnosti na tom polju.
Ciljevi obeležavanja Dana zaštite životne sredine su:
1. humani pristup pitanjima zaštite životne sredine
2. omogućavanje ljudima da postanu aktivni učesnici održivog razvoja
3. promocija razumevanja koje je neophodno za promenu stavova o pitanjima zaštite
životne sredine
4. unapređivanje partnerstava koja će obezbediti da sve nacije uživaju u sigurnijoj i
naprednijoj budućnosti.
Ove godine Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se pod sloganom:
„Potrebni smo svojoj planeti – ujedinimo se u borbi protiv klimatskih
promena!“

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine naglašava individualnu
odgovornost za zaštitu planete, ali i hitnu potrebu da se svi narodi sveta ujedine i postignu
dogovor na sledećoj konferenciji posvećenoj klimatskim promenama koja će se održati u
decembru ove godine u Kopenhagenu.

Ujedinjene Nacije pozivaju sve da se uključe, da
razmisle o svojim aktivnostima, načinu uklanjanja otpadnih materija, emisiji gasova koji
uzrokuju efekat staklene bašte, ali i da promene način života i usklade ga sa životnom
sredinom.
Ovogodišnji Svetski dan zaštite životne sredine naglašava „Novi zeleni dogovor“ –
rešenje za globalne finansijske promene i globalno otopljavanje i poziva na ulaganje u
obnovljive izvore energije, infrastrukturu ekosistema i energetski efikasne proizvodne
procese.
Svake godine bira se drugi grad u kome se održava centralna manifestacija obeležavanja
Svetskog dana zaštite životne sredine.

Ove godine domaćin je Meksiko koji sve više
učestvuje u borbi protiv klimatskih promena – kampanjama sadnje drveća, načinom
upravljanja prirodnim resursima i učešćem u globalnom tržištu uglja.
Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija, Ban Ki Mun je povodom obeležavanja Svetskog
dana zaštite životne sredine 2009. rekao: „Ove godine pozivam sve ljude da preuzmu
konkretne korake kako bi planetu učinili čistijom i zelenijom.

Ugasite svetla. Koristite gradski prevoz. Reciklirajte. Zasadite drvo. Očistite park u svom okruženju.

Zahtevajte
odgovornost korporacija u pogledu odnosa prema životnoj sredini.

Postaknite
predstavnike svoje vlade da potpiđu sporazum u Kopenhagenu.“
Svetski dan zaštite životne sredine je lobalni događaj i kao takav obeležiće se na svim
kontinentima.

Aktivnosti kojima se obeležava Svetski dan zaštite životne sredine su
brojne: sadnja drveća, ulični skupovi, biciklističke parade, koncerti, takmičenje u
likovnom i literarnom stvaralaštvu u školama, kampanje čišćenja i recikliranja.

Ovaj dan
takođe pruža mogućnosti za održavanje tematskih seminara, radionica i simpozijuma.
Ovo su neki od primera obeležavanja ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine.

U Meksiku, zemlji domaćinu ovogodišnje centralne proslave Svetskog dana zaštite
životne sredine, biće organizovan niz događaja u Kintana Ruu, provinciji Jukatana:
konferencija o zelenoj ekonomiji, izložbe fotografija, takmičenje u likovnom
stvaralaštvu, ceremonija drevnih Maja „Izlečimo planetu Zemlju“, koncerti…
Globalna premijera novog filma „Dom“ (engl. „Home“) svetski poznatog fotografa Jan
Artus Bertranda održaće 5.juna na više od 100 lokacija širom sveta.

Projekcije,
uključujući premijere na Ajfelovoj kuli u Parizu i u Centralnom parku u Njujorku, će biti
besplatne, a film se može pogledati i na veb sajtu YouTube.

Film je sniman u više od 50
zemalja i predstavlja apel da sačuvamo planetu i njena prirodna bogatstva, upozoravajući
da imamo jedva deceniju da stvari preokrenemo u našu korist.
Ove godine se povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine promoviše i
novi projekat „Klimatski heroji“.

Program zaštite životne sredine Ujedinjenih Nacija
(UNEP program) podržava pojedince koji preduzimaju izuzetne poduhvate u oblasti
zaštite životne sredine čime pokazuju svoju posvećenost sa ciljem podizanja globalne
svesti da smo potrebni svojoj planeti.

Roz Savaž vesla Pacifikom kako bi inspirisao ljude
da preduzmu akciju u borbi protiv ugljen dioksida tako što će manje da voze, a više da
hodaju. Čarls i Šo Skot, otac i sin, voze bicikle Japanom radi podizanja svesti o zaštiti
životne sredine.

David de rotšild gradi brod od plastičnih flaša kojim će preći Pacifik,
radi podizanja svesti o ogromnom problemu otpada.

Projekat Kaizel u kome učestvuje
istraživački tim bavi se izučavanjem načina kako da se otpad u okeanima detoksifikuje i
pretvori u dizel gorivo.
Mediji su značajan partner i imaju ključnu ulogu u podizanju informisanosti i svesti
javnosti u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine.

Obeležavanje ovog dana takođe ima
za cilj da podstakne političku pažnju i aktivnosti.
Svetski dan zaštite životne sredine je prilika da i vi budete deo globalnih aktivnosti u
promociji zaštite naše planete, održive upotrebe prirodnih izvora energije i usvajanje
načina života u skladu sa prirodnom okolinom.

Gde su zelene mogućnosti usred klimatskih pretnji
Burne ekonomske i klimatske promene koje potresaju svet predstavljaju pravi poziv za
buđenje, alarm koji naglašava potrebu za promenom ustaljenih načina i prelazak u novu
eru razvoja.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine „Potrebni smo
svojoj planeti – ujedinimo se u borbi protiv klimatskih promena“ treba da nas
inspiriše da uradimo sve što je u našoj mogućnosti.
Planeta Zemlja je suočena sa ozbiljnom pretnjom klimatskih promena koje predstavljaju
veliki izazov, a postoje brojni načini za borbu protiv njih.

Svetski dan zaštite životne
sredine je odlična prilika da se podsetimo na svoje obaveze i odgovornost, kao i da
svojim aktivnostima doprinesemo globalnom pokretu.

U periodu 7-19.decembra 2009.
godine održaće se konferencija o klimatskim promenama u Kopenhagenu kojoj će
prisustvovati predstavnici vlada 190 zemalja sveta radi postizanja dogovora o
aktivnostima posle 2012 godine, kada ističe dogovor iz Kjota.

S obzirom da do
održavanja konferencije ima još 6 meseci, sada je pravo vreme za akciju.

Kampanja UN
ima osnovni cilj da podstakne vlade zemalja sveta da se ujedine i slože o protokolu koji
će zaštititi ljude i planetu od klimatskih promena u narednom periodu.

Svi imamo ulogu u
smanjenju pretnje koju klimatske promene predstavljaju za mir, stabilnost, održivi razvoj
i kvalitet života.

 

Čulo Sluha

Evo različitih vrsta muzike 🙂

A Little Night Music – Wolfgang Amadeus Mozart

STING – SHAPE OF MY HEART 😀

UZIČKO KOLO 😛

Rolling Stones- Like A Rolling Stone Lyrics 😀

Lišajevi

Dan planete Zemlje

Već 41 godinu u celom svetu se22. april obeležava kao Dan planete. Kada je davne 1971. godine ovaj dan izabran da bude posvećen očuvanju Zemlje niko, ni u najružnijim snovima, nije mogao da zamisli kako će naša planeta danas izgledati. “Ožiljci” su svuda širom planete, gomile đubreta i štetnih materija pokrivaju našu Zemlju, plivaju njenim rekama i okeanima, lete kroz vazduh koji je okružuje. Milijardama godina Zemlja je živela, prolazila kroz različite faze, neke vrste su nestajale a nove su nastajale.  Ali, nikada od nastanka naše planete nije postojala vrsta, koja sebe naziva najinteligentnijom, koja je imala moć (i tu moć koristila) da stalno uništava druge i samu sebe; nikada nije postojala vrsta koja je bila bliže od nas uništenju cele planete.

Ipak, koliko god mi bili samouvereni i ponosni našim moćima da upravljamo planetom, koliko god bili sposobni da zagadimo zemlju, vodu i vazduh mi planetu ne možemo da uništimo. Zemlja je preživljavala mnogo opasnije stvari od nas, možemo da uništimo, i uništavamo, mnoge biljne i životinjske vrste, možemo da promenimo klimu, pomerimo reke i jezera, ili planine, ali planetu i život na njoj ne možemo da uništimo. Uništićemo sebe, ali Zemljaće ostati, ona će se oporaviti, doćiće nove biljke i životinje, kao i mnogo puta do sad ali nas neće biti.

Setite se naše planete, uradite nešto da joj pomognete jer pomažući njoj pomažete sami sebi, svima nama koji na njoj živimo i onima koji će na njoj živeti. Zemlja je tu zbog nas, a ne mi zbog nje, ne mora večito da nas tripi i lako može da reši “nas”, ako joj smetamo.

Mnogo je načina na koji možete da pomognete, mnogo je lakše nego što možda mislite, dovoljno je samo da poželite da to uradite i malo više vodite računa o tome šta trošite i gde bacate ono što vam nije potrebno, informišite.

Da li je potrebno da odemo ovoliko daleko da vidimo koliko su naše razlike nevažne i smešne, koliko smo mi nevažni i smešni :

“Poklonite” nešto Zemlji za njen dan, učinite nešto da se oseća bolje jer biće bolje i vama i svima nama koji na njoj živimo.

Јесте ли већ чули да…?

Шта су лигње?

У време када је Колумбо пловио морима и океанима кружиле су приче о дугоруким морским чудовиштима која су изненада израњала на саму површину воде и потапала бродове, а морнаре одвлачила у дубине океана. Те приче су чиста измишљотина. Никада нису постојала таква чудовишта, већ су приче ширили морнари који су за време дугих пловидби морали виђати и џиновске октоподе или хоботнице као и џиновске лигње.

Обе поменуте животиње припадају мекушцима и то класи „главоножаца“. Име су добиле због тога што им се стопало рачва у дугачке пипке налик на руке, који им расту око главе.

Прави представник лигања има дугачко и витко тело које се завршава троугластим перајем, краћу, четвртасту главу са јако развијеним очним јабучицама, и десет ручица или пипака. На самом крају тих пинака поређани су у правилном реду усисни отвори или пијавке, појачани отпорним рожастим прстеновима. Два пипка су обавезно много дужа и много еластичнија од свих осталих. Пијавке или усисни отвори на самим крајевима представљају неку врсту „руке“ овога створења.

Лигња Sepiotenthis lessoniana

Два најдужа пипка служе за хватање плена. Преосталих осам пипака служе за пренос хране до усног отвора, или да придрже плен док га лигња не изгрицка својом рожастом вилицом, смештеном око усног отвора у самој средини круга из кога израстају пипци.

Црвена лигња

Дубоко под плаштом, или кожом, налази се кречњаста израслина која веома личи на љуштуру. Та израслина је заменила праву љуштуру, чврст оклоп који је лигањ вероватно некада имао. Постоји иначе већи број разних врста лигања, од којих једна врста, такозвани џиновски лигањ, представља свакако највећег бескичмењака на нашој планети. Неки примерци овог џиновског лигња, који су пронађени у северном Атлантику, имали су дужину од 16 m, укључујући и пипке. Друга врста лигања, која такође спада у групу џинова, мери обично око 2,5 m.

Лигња, баш као и октопод и обична сипа, има способност да испушта течност која веома личи на мастило; од ње се замути вода у простору у коме се лигањ налази. Занимљиву подврсту лигања представља такозвана „фосфоресцентна лигња“, или „светлуцава лигња“, која испушта светлост. Светлосни органи овога лигња смештени су на самом плашту, по пипцима, у простору плашта, чак и око очију. Када их човек посматра ноћу, изгледају прекрасно. Друга врста лигања, звана „летећа лигња“, може да скаче изнад површине воде.

 

Бактерије

Јесте ли већ чули да…?

Каква је морска звезда?

Морска звезда спада у ред најзанимљивијих морских животиња. Наведимо и њене чудне сроднике — бодљикаве морске јежеве, морске краставце и змијуљасте морске звезде. Постоји више од 6.000 оваквих њених сродника, који су сви сврстани у разред назван Echinodermata, што значи „бодљокошци“.

Све врсте морских звезда и сви њени ближи и даљи сродници имају веома добро развијен нервни систем и систем за варење. Систем за варење у морске звезде простире се кроз свих пет кракова. Неки научници кажу да морске звезде треба поделити у три основне групе. Прва група обухвата крхке морске звезде, којима се сломе дугачки, змијасти краци када се нађу у опасности. Ти краци понекад могу бити дугачки од 20 до 25 cm. У другу групу би спадале перасте морске звезде чији краци, када њима машу, умногоме подсећају на малена перца. А трећу групу чине обичне морске звезде које нису дуже од петнаестак центиметара.

Морска звеза у јучном атлантику, Бразил

Чврста и кожаста опна морске звезде покривена је кратким бодљама. У средишту њеног тела са обе стране, и горе и на трбушном делу, налазе се кружна испупчења у облику дугмета. То су отвори помоћу којих морске звезде увлаче у себе или избацују из свога тела морску воду. Кружна испупчења са доње, трбушне стране представљају усни отвор. Очи су им смештене на врховима кракова и добро су заштићене бодљама.

Морска звезда Choriaster Granulatus велика 30 cm

Са унутрашње стране свих кракова простиру се жлебови који се завршавају пијавкама. Њима се морска звезда служи како за кретање тако и као органом за мирис односно њух. Морске звезде не могу брзо да се крећу овим мајушним израштајима — ножицама, али зато могу да их употребе за нешто много важније. Њима могу да држе шкољку док не попусти и не отвори се, а тада морска звезда избаци свој стомак кроз уста, опколи стомаком свој плен, залива га соком за варење и гута га тек када га делимично свари.

Пипци морске звезде

Морска звезда може да једе и једноставним уношењем хране у уста. Имају велику регенерациону моћ и надокнађују сломљене кракове. Могу чак и да поново израсту из једног јединог преосталог крака!

Јесте ли већ чули да…?

Да ли је медуза опасна?

Догоди се понекад, на великим плажама, да чувари нареде свима да одмах изађу из воде јер се појавила нека опасна врста медуза, каква је, на пример, „португалска крстарица“. Када погледате у медузу, тешко вам је поверовати да би она могла бити толико опасна.

Медуза изгледа као изврнут дубок тањир. Њени органи за варење налазе се испод „тањира“. Систем за варење завршава се једном цеви која се пружа из самог средишта наниже и на чијем се крају налазе уста. Медузини пипци, који висе са ивица обрнутог „тањира“ (плашта), служе за скупљање хране, али и за пливање, односно кретање кроз воду. Између пипака се налазе нервни центри и органи за осећај.

Тањирасти поклопац медузин саздан је од два танана слоја ткива, између којих се налази пиктијаста маса. Ако се медуза извади из воде, брзо се осуши, јер 98 процената састава њеног тела чини вода.

Медуза

Ако је медуза сасвим мала, не мора бити много опасна. Али када је велика, то је сасвим друга прича. Научници тврде да постоје медузе чије тањирасто тело има пречник од преко 3,5 m, а пипци достижу дужину од преко 30 m.

Медуза у акваријуму

И када би вас пипци једне такве медузе „обгрлили“, тешко да бисте уопште могли дисати, јер би вас њен „загрљај“ делимично паралисао. Представник највеће познате врсте медуза, назван „португалска крстарица“, убије и поједе за тили час и највећу скушу или локарду. И човека је у стању и те како да повреди. На обалама Аустралије живи једна врста медузе, такозвана „морска зоља“, која је усмртила многе људе.

Јато медуза

Код медузе су најопаснији њени пипци. Неки пипци су бодљикави и пробијају тело жртве. Те ћелије-бодље су у непосредној вези са отровним жлездама, чији отров убија или паралише жртву.

Јесте ли већ чули да…?

Да ли рибе чују?

Да ли и ви, кад кренете на пецање, идете на прстима до обале потока и избегавате разговор из страха да вам се рибе не поплаше и не побегну? Ако би вас рибе чуле, могле би побећи на неко безбедније место — јер рибе имају уши и чују. Уши риба су смештене у унутрашњости рибљег тела, нису спољни део тела, као у толиког броја других живих бића.

Многи од нас сматрају да рибе живе и без неких функција организма које иначе сматрамо неопходним за живот. Можда тако мислимо зато што су рибе животиње хладне крви. А можда и зато што нам је пецање омиљена забава и што желимо да верујемо како рибе и не знају шта се са њима догађа. Међутим, и рибе имају развијен нервни систем: ако их мучимо, оне пате, ако их повредимо, и те како осећају бол!

Рибе имају веома развијено чуло додира; укус и додир осећају својом кожом. Имају и два омања органа за мирис, смештена у ноздрвама које се налазе на глави.

И поред тога што су рибе животиње хладне крви, ни оне не могу без „горива“, као што не можемо ни ми. И њихово гориво је, наравно, храна. Унета храна сагорева у телу рибе и у свим њеним ткивима, те јој обезбеђује живот, растење и кретање.

Крвотоком се не спроводи само унета храна до сваког и најмањег рибљег органа, већ и кисеоник, који је неопходан за „сагоревање“ унете хране. Зато и срце у риба има потпуну функцију пумпе за одржавање потребне циркулације крви.

Наравно, рибе живе у толико различитим срединама да се једна врста разликује од друге по много чему. Тако, на пример, риба плућарица има и шкрге и плућа за удисање ваздуха! Рибе које живе у великим дубинама су слепе, али зато имају врло осетљиве пипке на глави. Неке живе у сланим водама, друге у слатким. А има их које искључиво живе на дну океана.

Да ли се сећате ове песмице! 🙂

Carstvo Protista

<div style=“width:425px“ id=“__ss_10323121″> <strong style=“display:block;margin:12px 0 4px“><a href=“http://www.slideshare.net/PrirodneLepoteZemlje/carstvo-protista-10323121&#8243; title=“Carstvo protista“ target=“_blank“>Carstvo protista</a></strong> <div style=“padding:5px 0 12px“> View more <a href=“http://www.slideshare.net/&#8220; target=“_blank“>presentations</a> from <a href=“http://www.slideshare.net/PrirodneLepoteZemlje&#8220; target=“_blank“>Aleksandar Zaplatić-Akica</a> </div> </div>

AMEBA SE KREĆE 🙂

AMEBA SE HRANI

Euglena se „mrda“. Pronađite očnu mrlju =D

Opet Euglena, ali sad vidimo i ko joj je „motor pokretač“.

Mnoooogoooo Euglena Na koji li se način trenutno hrane?

Razigrani Volvox

Paramecium se hrani

Suncolike kontraktilne vakuole paramecijuma.