Европа

Европа је један од седам континената који је више културно и политички него географски издвојен од Азије, што доводи до различитих погледа о границама Европе.

Физички и геолошки, Европа је потконтинент или велико полуострво које чине западни део Евроазије.

Границе Европе одређују Атлантски океан на западу, Северни ледени океан на северу, Средоземно море на југу и Кавказ, Кумо-маничка удолина и Црно море на југоистоку.

Источне границе Европе нису јасно одређене, али се традиционално врши подела дуж планине и реке Урал и Каспијског језера.

Европа је на претпоследњем месту у погледу површине, заузимајући око 10.390.000 km² или 2% површине Земље.Што се тиче броја становника, она је на трећем месту (Азија и Африка су веће) са популацијом од око 710.000.000 становника или око 11% светског становништва.

„Европа“ је име жене у грчкој митологији коју је отео Зевс у лику бика.

Ипак, мит не објашњава зашто је континент назван по њој.

У Грчкој се тај појам спомиње први пут у 6. веку п. н. е.

Изгледа да се у почетку тако звао континентални део Грчке северно од Коринтског залива, а затим и све земље северно од Средоземног мора.

Постоји и друго објашњење. Реч Европа првобитно се односила на грчко копно, тј. на Балканско полуострво, да би се касније под њом подразумевало цело копно северно од Средоземног мора.

Раширено је мишљење да сама реч Европа потиче од семитске речи ереб која значи залазак сунца. У складу с тим тумачењем древни народи су копно западно од Егејског мора називали Европа (тамо гдје залази сунце).

Европа има површину од 10 392 855 km², што је 7% светског копна.

Могло би се рећи да је Европа полуострво које се састоји од више мањих полуострва. Претежно је низијски, али има планинске ланце у унутрашњости, на северу и на југу. Главни планински ланац су Алпи, чији је највиши врх Мон Блан висок 4.807 m. Велике реке у средишњем делу су важни пловни путеви.

Европа углавном има умерену климу и равномерно распоређена четири годишња доба. Три главне климе су средоземна на југу, океанска на западу и северу и континентална у средишњем и источном делу. Осим тога, западни и северни део континента греје Голфска струја.

Европа се традиционално дели на пет географско-културних подручја:
Јужна Европа (обухвата земље Пиринејског, Апенинског и Балканског полуострва)
Источна Европа (обухвата републике европског дела бившег Совјетског Савеза)
Северна Европа (обухвата Данску, Скандинавију, Финску и Исланд)
Средња Европа (обухвата подунавске и алпске земље и земље Немачко-пољске низије)
Западна Европа (обухвата Британска острва, Француску, Монако и Бенелукс)

Европа има око 730 милиона становника. Густина насељености износи 32 становника по квадратном километру.

Главне религије: 55% католици, 25% протестанти, 13% православци и 7% муслимани.

Просечно животно доба: 68,3 године за мушкарце и 77 година за жене.

Већина европских језика има заједнички корен у индоевропској језичкој породици.

Језик који је највише утицао на остале јесте латински, који је прво био службени језик Римског царства, затим језик цркве, и напокон језик интелектуалаца, да би данас нестао као живи језик, али сачувао се као корен хиљада речи у свим европским језицима.

Највеће језичке породице Европе су словенски, германски и романски језици. Мање су угро-финска породица и енклаве језика чије је порекло много старије (грчки, баскијски, албански језик, итд.).

Ево линка игрица о Европи 🙂 :

http://www.sheppardsoftware.com/European_Geography.htm

За крај једна песмица о Европи 🙂

Уживајте 😉

Фејсбук страница ;)

Променио сам име сајта као што сте приметили 🙂

И направио сам фејсбук страницу која се зове Радозналци 😉

Ево линка фејсбук странице : http://www.facebook.com/Radoznalci?ref=stream :’)

Ледено доба је геолошки период са значајним смањењем површинске и атмосферске температуре на Земљи, што за последицу има повећање леденог покривача на планети.

Ледена доба важан су део Земљинe прошлости у којем су настали многи геоморфолошки облици, биљне и животињске врсте, а напослетку и човек. У оно време ледена доба имала су утицај и важност за човеков живот, узроковала су миграције те распрострањеност живог света каквог ми данас познајемо.

Непосредно након ледених доба обликовали су се климатски појасеви попут данашњих.

Данас се лед налази у ледницима планинских предела или у леденим покривачима на северном и јужном полу.

Ако деци кажете ледено доба то ће их асоцирати на анимирани филм ледено доба 🙂

Ако желите да погледате најновији део леденог доба ево треилера.

A за моје најмлађе посетиоце једна игрица. 🙂

http://www.igresazivotinjama.com/ledeno-doba/

Клијање семена

ВЕЖБА :УСЛОВИ КЛИЈАЊА СЕМЕНА

Потребан материјал :

– пластичне чаше : 5 комада

– семе пасуља : 10 комада

– вата

– алуминијумска фолија

– вода

Поставка експеримента :

1 чаша : сипати мало воде у чашу , ставити вату затим ставити два пасуља тако да не додирују воду !

2 чаша : ставити два пасуља , без воде !!

3 чаша : сипати воде затим два пасуља ставити у воду

4 чаша : исто као у чаши број 1 само ставити алу – фолију преко чаше

5 чаша : исто као у чаши број 1 само ставити у фрижидер

АКО ВАМ НЕКЕ ЧАШЕ БУДУ НЕПРИЈАТНО МИРИСАЛЕ СТАВИТЕ ИХ НА ТЕРАСУ ИЛИ НАПОЉЕ !

AНАЛИЗА 🙂

ЧАША 1 : Семењача је мало пукла ,семе је променило боју,овде није успела да израсте биљка зато што је пасуљ у овој чаши имао светлост,а у процесу клијања нам није потребна светлост,али је зато имала влагу и топлоту,у због влаге је успела мало да пусти клицу.

ЧАША 2 : Ништа се није десило зато што семе није имало праве услове.Требала му је алу – фолија,влага и топлота.

ЧАША 3 : НИ овде биљка није успела да израсте али је зато пукла семењача од процеса бубрења.Биљка није успела да израсте зато што је имала превише воде и светлости који јој нису потрбни.Зато је имала топлоту.

ЧАША 4 : Чаша број 4 је успела.Израсла је биљка.То се десило зато што је семе имало праве услове.Имало је топлоту коју јој је обезбедила алу – фолија,а влагу натопљена вата.

ЧАША 5 : Клица је почела да се развија али је тај процес завршен.Зато што није било изложено топлоти,тј. биле је изложено на хладном,имала је влагу што јој је омогућило почетак клијања.

ПОЈАВА – ТАБЕЛА

ЧАША 1

ЧАША 2

ЧАША 4

ЧАША 5

После 8 – 9 дана све чаше сам ставио на терасу . Сутрадан је у свакој чаши осим у чаши број 2 израсла биљка . Покушајте и ви израшће вам пасуљ . Ево доказа . СЛИКЕ!

ЧАША 5

ЧАША 4

ЧАША 1

ЗАКЉУЧАК

Закључио сам да су од свих пет чаша четвртој чаши највише перијали услови које је имала,зато што је имала воду(влагу) и била је прекривена алу фолијом што су слично условима у земљи.У земљи има воде тј. минерала и топлоте.

ФБ

Драги моји читаоци ,

Ко има фејсбук , он може посетити моју нову страницу .

На њој ће бити разне фотографије , видео снимци ,занимљивости , . . . .

Надам се да ће вам се свима свидети . 🙂

Уживајте ! 😀

Данас ће мо причатио пчелама :

На овом снимку можемо видети наше вредне пчеле како праве мед . Такође се прича о краљици пчела . Она излегне 25.ооо јаја дневно ! За цео свој живот она илегне 2.ооо.ооо јаја !!! :О

Ево једне песмице о меду 😉

За крај један квиз да проверимо шта смо научили 😉

✿ CVET ✿

Cvet je preobraženi izdanak sa ograničenim rastenjem u čijim delovima dolazi do stvaranja gameta, njihovog spajanja, a potom obrazovanja semena i ploda. Cvet se uvek obrazuje u pazuhu lista [brakteja], na kraju osovine izdanka čime se njen rast završava. Nastaje razvićem iz pupoljka koji se sastoji od cvetne kupe [meristemsko tkivo] oko koje se nalaze zaštitni listići.

 Morfologija cveta
Kod većine biljaka cvetovi se nalaze na kraćoj ili dužoj cvetnoj dršci. Cvetna drška se pri vrhu proširuje u cvetnu ložu, koja može biti ravna, ispupčena ili udubljena. Cvetovi sa veoma kratkom cvetnom drškom ili oni bez nje su sedeći cvetovi.
Za cvetnu ložu pričvršćeni su delovi cveta: čašica, krunica, prašnici i tučak [tučkovi]. Čašični i krunični listići zajedno čine cvetni omotač [perijant]. Perijant može biti takav da su mu svi delovi jednaki [pr. kod lale gde su čašični listići isti kao krunični] ili da se krunica jasno razlikuje od čašice. Postoje cvetovi koji su bez perijanta pa se nazivaju goli cvetovi.

Listići čašice se uočavaju još dok je cvet u obliku pupoljka. Oni štite unutrašnje nežne delove cveta. Obično su čvrsti, zeleni sa debelim slojem voska i kutikule na površini. Pored zaštitne oni mogu imati i druge funkcije kao što su: 1. raznošenje plodova, kao npr. što kod maslačka obrazuju veliki broj dlačica pomoću kojih plodovi lebde u vazduhu i vetar ih nosi; 2. mogu da vrše fotosintezu; 3. kod cvetova koji nemaju krunične listiće oni preuzimaju njihovu ulogu [npr. kod kukureka] i tada su jarko obojeni.

Kod većine biljaka krunični listići su krupniji od čašičnih i živo su obojeni. Svojom bojom i mirisom oni primamaljuju insekte. Cvetovi koji se oprašuju vetrom imaju neuglednu i zakržljalu krunicu. Krunični listići mogu biti slobodni, pa se takav cvet naziva horipetalan, dok je onaj sa sraslim kruničnim listićima – simpetalan. U zavisnosti od toga koliko se ravni simetrije može postaviti kroz sredinu cveta, mogu se razlikovati aktinomorfni i zigomorfnicvetovi. Kroz središte aktinomorfnog cveta moguće je postaviti bezbroj ravni simetrije, dok je zigomorfan samo sa jednom ravni simetrije.

Krunični listići umesto hlorofila, uobičajenog lisnog pigmenta, sadrže neke druge pigmente kao što sukarotenoidi od kojih potiče njihova jarka boja. Svaka vrsta biljke ima cvetove prilično strogo određenih osobina, kao što su veličina, oblik, boja i raspored listića, što omogućuje polinatoru da prepozna vrstu koju treba da opraši. To je veoma važno jer će do oplođenja doći samo ako polen jednog cveta dođe na žig tučka cveta iste vrste.

 Prašnici su delovi cveta u kojima se obrazuje polenov prah [polenova zrna]. Skup svih prašnika jednog cveta naziva se andreceum. Cvetovi koji nemaju prašnike su jednopolni – ženski cvetovi, a oni koji imaju samo prašnike su jednopolni – muški cvetovi. Prašnik se sastoji od prašničkog konca [filamentum] i prašnice [antera]. Prašnički konac na vrhu nosi prašnicu. Prašnica se sastoji od dvepoluantere [theca], koje su međusobno razdvojene tkivom, spojnicom [konektiv]. Svaka teka ima po dve polenove kesice, u kojima se stvara polen. Polenovo zrno nastaje prvo mejotičkim, a zatim i mitotičkim deobama pa se kao rezultat toga stvara polenovo zrno koje ima dve ćelije: vegetativnu i generativnu. Zid polenovog zrna ima dva sloja intinu [unutrašnji] i egzinu [spoljašnji]. Na egzini se nalaze različite skulpture koje su specifične za svaku vrstu biljaka. Polen se oslobađa pucanjem zida antera, kao prah, svako zrno ispada posebno.

 Tučak je izgrađen od oplodnih listića koji su međusobno srasli, tako da u unutrašnjosti zatvaraju šupljinu. U toj šupljini, kao u vlažnoj komori, nalaze se semeni zameci. Funkcija tučka je da zaštiti semene zametke od isušivanja, što je, između ostalog, omogućilo skrivenosemenicama da žive u sušnim predelima.

Kod većine biljaka, na tučku se razlikuju tri dela: žig, stubić i plodnik. Žig je na vrhu tučka i često je hrapav i lepljiv pa se za njega lako lepe polenova zrna. Na žigu polenova zrna dobijaju podsticaj da klijaju u polenovu cev. Žig se naniže sužava u stubić kroz koji prolazi polenova cev na putu do plodnika. Stubićpostavlja žig u najpovoljniji položaj. Plodnik je donji, prošireni deo tučka u kome su smešteni semeni zameci. Tučak je izgrađen od jednog ili više oplodnih listića [karpeli]. Oplodni listići stvaraju i štite semene zametke. Skup svih oplodnih listića u jednom cvetu naziva se gineceum [gynoeceum]. Prema broju oplodnih listrića koji grade cvet razlikuju se dve osnovne vrste cvetova monokarpni i polikarpni.

U zavisnosti od položaja plodnika prema ostalim delovima cveta, razlikuju se natcvetni, sredcvetni i potcvetni plodnik. Natcvetni plodnik je kada su drugi delovi cveta pričvršćeni ispod njega.Sredcvetan plodnik opkoljava izdubljena cvetna loža koja ne srasta sa zidom plodnika. Potcvetan plodnik je opkoljen izdubljenom cvetnom ložom koja srasta sa njime, tako da su ostali cvetni delovi pričvršćeni iznad plodnika.

 Semeni zametak se razvija u plodniku i iz njega posle oplođenja nastaje seme. Deo plodnika za koga je pričvršćen [jedan ili više] semeni zametak naziva se placenta. Sastoji se od nucelusa [unutrašnji deo] i jedan ili dva omotača [integumenti] koji ga obavijaju. Integumenti ne zatvaraju potpuno nucelus, već na vrhu ostaje otvor – mikropila. U nucelusu se obrazuje embrionova kesica. Iz nucelusa se izdvoji jedna ćelija, koja se deli mejozom dajući haploidne ćelije. Jedro jedne od tih ćelija se dalje tri puta mitotički deli čime nastane 8 jedara. Jedra se grupišu tako da se na krajevima nalaze po tri, a u sredini su dva jedra. Oko jadara se obrazuju ćelijski zidovi tako da nastane 7 ćelija [jedna, ona u centru, je sa dva jedra]. Tri ćelije na jednom kraju embrionove kesice su antipode, tri na drugom grade jajni aparat [ajna ćelija i dve sinergide], a u sredini je ćelija sa dva jedra nazvana centralna ćelija embrionove kesice.

 Dvojno oplođenje cvetnica
Polenova zrna na različite načine dospevaju na žig tučka. Tu prvo upijaju vodu, a zatim luče proteine koji služe za prepoznavanje vrste [ti proteini izazivaju alergijske reakcije kod ljudi – polenska kijavica]. Ukoliko se polen nađe na cvetu druge vrste, tada on ne klija.

Polenovo zrno zatim klija u polenovu cev koja prodire kroz stubić tučka ka plodniku. Za to vreme se generativna ćelija podeli na dve spermatične ćelije. Polenova cev prolazi kroz mikropilu semenog zametka i spermatične ćelije se oslobađaju u embrionovoj kesici. Jedna spermatična ćelija se spoji sa jajnom ćelijom dajući zigot, a druga sa centralnom ćelijom. Tako, nastaju diploidan zigot[2n] triploidna ćelija [3n], koja je posledica spajanja centralne ćelije [2n] i spermatične ćelije [n]. Deobom te triploidne ćelije nastaje endosperm, hranljivo tkivo za ishranu klice [embriona].

PESMICE  :)))))